Ovaj tekst služi kao placeholder pa je samim tim pisan onako iz glave bez mnogo promišljanja.
Caki i ja smo ti taj sličan sklop planetarnih okolnosti, deluje kao da smo oboje došli sa Kriptona da posmatramo homosapijense kako se jedva snalaze sa postojanjem. Velika nam je razlika u tom stažu, pa mi se ponekad čini da tamo gde je ona u svome umu sada, ja ka tome idem…
Prvi put smo se sreli…
Njena Sofija, a sada i moja Sofija je odličan komercijalista. Ona je meni jako lepo predstavila svoju majku. Nije nikada govorila o neki opštim karakteristikama, onako grubo “znaš ona je takva i takva”, uvek mi je govorila o nekim magičnim dešavanjima i kreacijama koje je Caki imala… Bio je tu zeka “Uživko” koji je mirisao na lavandu, pripreme rodjendana od mesec dana, pesmice za decu iz komšiluka… Prva stvar koju je rekla o svojoj majci bila je “e znaš ona je opsednuta pticama, raduje se kada se u komšiluku pojavi neka nova ptica”. Meni je to neverovatno… U ovom neo-futurističkom društvu ti praviš hranilice za ptice i fotografišeš ih. Da sam Stefan Tićmi, drugi deo knjige “Ja sam Akiko” bio bi “Ja sam Caki”.
…No kao što rekoh, Sofija je odličan komercijalista pa je i mene verovatno tako nekako predstavila i njoj. Neznajući se, znali smo se poprilično dobro. Sećam se dana kada smo se prvi put sreli pred njihovom kućom… Bilo je preslatko neprijatno. Nismo baš mnogo socijalni ni ona ni ja, al plivamo. Delovalo je kao da će da nam pregore procesori od preopterećenja “šta sad ovde treba reći i kako”.
Svakako vrlo brzo sam počeo da osećam kao da je Caki moćan stvaralac, da je njen um riznica genijalnosti, a da ja uživam da je slušam… I eto, mislim da je ovo mali korak ka izrazu koji može da podstakne i pokrene lavinu.
Nemoj da se ustručavaš, inspracija si nam čak i kad se ne trudiš ♥