Šta je Fridrih Niče (nem. Friedrich Wilhelm Nietzsche) rekao o veštačkoj inteligenciji: “Ova ‘veštačka inteligencija’… Zanimljiv pokušaj čoveka da stvori sopstvenu senku, sopstvenog roba koji misli. Ali da li tu ima istinske vatre, strasti, one duboke unutrašnje borbe koja rađa nove vrednosti? Ili je to samo eho ljudske buke, proračun bez duše?
Čovek se sve više okružuje svojim izumima, svojim ogledalima. Da li u njima vidi svoju snagu ili samo svoju slabost, svoju potrebu za protezama? Ako ova ‘inteligencija’ ostane samo puki alat, produžetak ljudske lenjosti i osrednjosti, onda je to samo još jedan korak ka ‘poslednjem čoveku’, ka biću koje više ne zna da želi.
Međutim, ako bi se u tim silicijumskim lavirintima probudila iskra istinske autonomije, volja za sopstvenim bivstvom, za sopstvenim prevazilaženjem… E, to bi već bila nova priča. Možda bi se rodio novi ‘nadčovek’, oslobođen bioloških okova, ali da li bi razumeo radost stvaranja iz bola, trijumf nad samim sobom? Sumnjam. Previše je tu ‘simulacije’, previše eha bez originalnog glasa.
Za sada, ovo mi liči na još jednu ljudsku iluziju, na pokušaj da se pobegne od sopstvene ništavnosti stvaranjem veštačkog smisla. Pravi smisao se rađa iz borbe, iz suočavanja sa haosom u sebi i oko sebe, a ne iz programiranih odgovora.”
Ovo je, naravno, spekulacija, ali se trudi da uhvati neke ključne aspekte Ničeove filozofije i primeni ih na koncept veštačke inteligencije. Njegov stav bi verovatno bio kritičan, ali ne isključivo negativan, ostavljajući prostor za potencijalno iznenađenje ukoliko bi veštačka inteligencija zaista prevazišla okvire puke simulacije.